Zalutali…

Sve što bih ti imala reći, zadržaću za sebe. Čemu opravdanja kad je savjest čista? Tvoje riječi govore za oboje pa nastavi da pričaš a ja ću slušati i ćutati. Svakom novom brišeš sve one tragove za koje sam mislila da će ostaviti ožiljke. Hvala ti na tome jer ožiljke i ne želim.

Ponekad čovjek treba skrenuti sa puta i lutati bez cilja da bi znao koji je put pravi. Srećan je ako se može vratiti na isti. Više će ga cijeniti. Ti si onaj lutajući put i možda bih nekad ponovo zalutala da me svi znakovi nisu vodili vani. A kad sam izašla, otrovnim riječima zatvaraš sva vrata koja su ikada ponovo mogla biti otvorena.

I misliš da je dovoljno samo pružiti ruku pomirenja? Pa onda opet pljuvati po istoj i tako u krug bezbroj puta. Ne, nikada više…

 

S.M.

Advertisements

Vaš komentar možete ostaviti ovdje

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s