Prelijepa princeza, Veseli princ i Najljepša ruža

U jednom kraljevstvu, od milja nazvanom Lijepi grad, živjela je Prelijepa princeza i maštala o svom princu. Nije se posvećivala ničemu do svojoj ljepoti jer je znala da će je princ lakše prepoznati kad ugleda njene raskošne haljine i upletenu, dugu kosu. Njen otac je sve više patio jer, ko god bi zatražio njenu ruku, nije bio taj princ koga je čekala. Zato je organizovao zabavu i pozvao sve prinčeve iz kraljevstva i okoline, ne bi li konačno došao onaj pravi.
I kad je već pomislila da u Lijepom gradu, pa ni dalje, nema toga ko je dostojan njene ruke, ugledala je njega. Bio je to naočit mladić, princ iz susjednog kraljevstva, zvanog Cvjetni vrt, krasno bi pristajao uz njenu ljepotu, mislila je. A nije znala da je i on dugo čekao na ovaj trenutak. Kralj, princ i svi u kraljevstvu bili su sretni ali princezu je, ipak, nešto mučilo. Željela je da on dokaže svoju ljubav i naklonost tako što će pronaći najljepšu ružu u svom Cvjetnom vrtu i donijeti joj pred noge.

Uzalud je Veseli princ donosio najljepše ruže, ne znajući koja je od koje ljepša, princeza nije bila zadovoljna. A tako je čeznula za njegovim zagrljajem. Nakon mjeseci i mjeseci traganja, princ se umorio. Sjeo je u svoju baštu, okružen cvjećem u svim duginim bojama i tiho zaplakao. Njegov jecaj čula je mlada baštovanka i, plašeći se da ga ne uznemiri, pažljivo mu pruži najljepšu ružu koju je ikada iko vidio. Veseli princ se jako obradova i požuri da je odnese svojoj Prelijepoj princezi ali otac ga zaustavi i zamoli ga da malo odmori i razmisli o svom životu jer, kad joj pokloni tu ružu, sve će biti drugačije.

rose-1642970_960_720
Princeza je čekala i čekala, prošao je cijeli dan a princ joj nije donio ni jednu jedinu ružu.Nisu je tješile ni sve one, nedovoljno lijepe, kojima je bila okružena a koje je svakog dana, do tada, donosio. Sutradan, glasnik je donio poruku iz Cvjetnog vrta: „Prelijepa princezo, potrošio sam mjesece i mjesece svog života tragajući za najljepšom ružom u svom vrtu ali tebi nijedna nije bila dovoljno dobra. Kad sam već odustao od potrage, Najljepša ruža mi je sama došla u ruke i ja sam shvatio da sam je godinama posmatrao ali nikada je nisam zaista vidio. Sada, kad sam je konačno pronašao, moram ti reći, princezo, ne želim nikom da je dam, čuvaću je u svom naručju i nikada neću dozvoliti da uvene. Oprosti mi i ne uzimaj za zlo.“
Veseli princ i Najljepša ruža su živjeli sretno a o njihovom Cvjetnom vrtu nadaleko se čulo jer je njihova iskrena ljubav gajila najljepše ruže.
O Prelijepoj princezi niko ne zna pravu istinu. Neki pričaju da je zanemarila svoj izgled, da je tužna i sama a neki tvrde da je konačno došao princ koji je zadovoljio njene kriterije. A u kraljevstvu Lijepi grad, nastala je izreka koja se prenosila sa koljena na koljeno: „Zalud su najljepše ruže ako rastu u tuđem vrtu“.

Snježana Maleš Gvozden

Ova bajka je prvobitno objavljeno na blogu Biljane Kotur http://pricava.blogspot.ba u kategoriji Dvoboj bajkama

Advertisements

Vaš komentar možete ostaviti ovdje

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s