Nesporazum

Dvije drugarice, Tanja i Sanja, nisu se dugo vidjele. Mnogo vremena je prošlo od završetka srednje škole i nekako su se razdvojile, svaka je krenula svojim putem.

Ponekad bi čule ponešto jedna o drugoj i to je bilo sve. Tako je bilo i tog dana, kad je Tanja srela Maju, treću drugaricu iz škole. Za kratko vrijeme, u žurbi, obe su se prisjetile prošlosti i spomenule ponešto o aktuelnostima iz života onih sa kojima su bile u kontaktu. Tako je Maja upitala Tanju da li je čula šta se u poslednje vrijeme izdešavalo kod Sanje. Tanja sa radošću uzvrati da jeste, vidno sretna zbog svoje drugarice iz školske klupe.

–  Ako je iko zaslužio takav život, onda je to ona. Ako se čuješ sa njom, prenesi joj moje pozdrave i čestitke.

Maja je netremice gledala u nju ali ništa nije komentarisala. Završile su razgovor i otišle, svaka na svoju stranu.

Poslije toga, često je sretala Maju koja se, kako joj se činilo, i nije baš radovala njihovim slučajnim susretima. Nakon nekoliko mjeseci ugledala je Sanju na drugoj strani ulice. Smatrala je neprimjerenim da joj se ne javi nakon toliko vremena ali isto tako i da joj čestita sada, kada je toliko vremena prošlo od njenog vjenčanja sa divnim mladićem koji je bio, ne samo pametan, lijep i pažljiv prema njoj, nego i materijalno obezbjeđen, što je za Sanju, koja je poticala iz siromašne porodice, bilo značajno (zbog sigurnosti, ne zbog materijalizma).

– Sanja, Sanja… – pretrčala je Tanja ulicu a Sanja zastade – otkad te nisam vidjela. Kako si?

– Pa, dobro sam, valjda. U svakom slučaju, zaslužila sam to, zar ne!?

– Ne razumijem. Naravno da si zaslužila da budeš dobro. Šta hoćeš da kažeš time!? – Tanja je bila zbunjena

– To ja tebe pitam. Četiri godine smo bile nerazdvojne, dijelile smo užinu, prepisivale zadatke, djelile smo tajne. A ti se raduješ mojoj nesreći. Čime sam je to zaslužila? Samo toliko želim da znam, ne tražim opravdanje, imaš pravo na svoje mišljenje – zadržala je Sanja svoju direktnost sve te godine

– Zaista te ne razumijem, o kakvoj nesreći govoriš? Šta se desilo?

– Razvela sam se nakon mjesec dana braka, to se desilo. A ti si dežurnoj tračari rekla šta misliš o tome. Voljela je mnogo da priča ali dobro znaš da nikada nije lagala, ne znam zašto bi sada.

– Ali, Sanja, stani. Pa ja to nisam znala do ovog trenutka. Mislila sam… o Bože, kakva glupost. Ja sam mislila na tvoje vjenčanje, zato sam rekla da mi je drago. Izvini, zaista nisam znala. Pa znaš da nikad ne bih…

Rastale su se uz objašnjenja i opravdanja, sa gorkim ukusom nesporazuma koji nikada do kraja nisu razjasnile. Jedino je Tanja znala pravu istinu. Ali, kad se crv sumnje nastani u godinama građenom povjerenju, malo toga može da ga uništi.

e7d833e74036f2e076dc8366f7a079e1-hero

Slika preuzeta sa portala ordinacija.hr

Advertisements

Vaš komentar možete ostaviti ovdje

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: